FLASH MAHER

 

Adobe Flash Professional – Univerzalna knjiga

ACTION SCRIPT 3.0

 

OSNOVNI PODACI

 

 

U AS3.0 postoje promenljivi i kostantni podaci. Njihovo obeležavanje je logično: ’var’ i ’const’, a i upotreba je prema nazivu predviđena – konstante možete definisati samo jednom u toku izvršavanja programa. Za svaki podatak u programiranju je predviđeno da se sastoji iz 3 različita dela:
1. Ime podatka – počinje uglavnom na slovo
2. Tip podatka – definiše ostale njegove osobine
3. Trenutna vrednost – zapisuje se u memoriji
Najvažniji tipovi podataka koje morate razumeti su: String, int, Number, uint i Boolean.
Tip ’String’ formira alfanumeričku promenljivu koja je predstavljena kao niz karaktera.
var NewString:String = “Example…”;
Tip ’int’ formira promenljivu tipa Integer – celobrojnu 32-bitnu vrednost sa rasponom od -2 ↑ 31 do 2 ↑ 31 – 1 (-2.147.483.648 do 2.147.483.647).
var FirstIntegerNumber:int = 237;
var SecondIntegerNumber:int = -123.456;
Tip ’Number’ formira numeričku promenljivu opsega od približno 4.94 * e ↑ -324 do skoro 1.8 * e ↑ +308 (sa ’e’ se zapisuju brojevi u eksponencijalnom obliku t.j. e=10). U AS3.0 se koristi decimalna tačka ’.’ a ne zarez ’,’ kada se radi sa decimalnim brojevima.
var FirstNumber:Number = 3.456;
var SecondNumber:Number = -1.234e10;
const ConstantNumber:Number = 3.14;
Tip ’uint’ formira celobrojnu pozitivnu promenljivu u 32-bitnom zapisu sa rasponom od 0 do 2 ↑ 32 – 1 (4294967295).
var PositiveNumber:uint = 456;
Najčešća upotreba ovog tipa promenljive je za definisanje boja u heksadecimalnom zapisu kao ARGB zapis (Alpha, Red, Green, Blue su vrednosti od 0-255 tj. od 00-ff).
var ColorNumber:uint = 0xff3377aa;
Tip ’Boolean’ formira logičku promenljivu koja ima vrednost ’true’ ili ’false’.
var TrueVariable:Boolean = true;
var FalseVariable:Boolean = false;
Pored ovih osnovnih tipova podataka, naredbom ’var’ možete da definišete ogroman broj podataka. Flash podržava rad sa nizovima, vremenskim podacima, xml zapisom, objektima, grafikom, muzikom, videom…
var NewArray:Array = [1, 2, 3];
var FirstNumberFromArray:int = NewArray [0];
Iz ovog primera se vidi da se za odabir članova niza koriste uglaste zagrade ’[’ i ’]’, dok male zagrade ’(’ i ’)’ i velike zagrade ’{’ i ’}’ imaju drugačiju primenu.
Ja sam se oduševio specijalnom osobinom koju nam nudi AS3.0 kada je reč o nizovima (indeks niza može biti i string):
NewArray [“SomeString “] = “YourChoice”;
Još neki primeri podataka:
var CurrentTime:Date = new Date();
var CurrentYear:int = CurrentTime.fullYear;
var XmlData:XML = 1.23;
var ValueFromXmlData:Number = XmlData.SomeNumber;
var MyObject:Object = new Object();
Objekti su srce AS3.0. Sve što kreiramo, svaka promenljiva, svaka funkcija, svaka klasa i bilo šta drugo može biti objekt. Može se tumačiti i da pri prikazivanju sadržaja prikazujemo razne tipove objekata.
var DataForAll:* = 3.45;
var DataForAll:* = true;
Znak ’*’ menja bilo koji tip podatka. Ovaj opis podataka je koristan kada se radi sa nizovima.
Kada neki podatak nije definisan, AS3.0 pri pozivanju istog daje osnovnu vrednost toga podakta. U narednoj tabeli su prikazane osnovne vrednosti podataka:

 

Vrsta podatka	Osnovna vrednost
String	null
int	0
Number	NaN
uint	0
Boolean	false
Object	null
Nedefinisan podatak	undefined
Ostale klase	null

 

Često se javlja potreba da ispitamo da li član niza postoji, pa moramo da znamo kako to da utvrdimo.
Ključne reči i rezervisane reči se ne mogu koristiti za definisanje imena podataka, već samo na neki od načina koji je predviđen. U ovu grupu reči spadaju: as, break, case, catch, class, const, continue, default, delete, do, dynamic, each, else, extends, false, final, finally, for, function, get, if, implements, import, in, include, instanceof, interface, internal, is, namespace, native, new, null, override, package, private, protected, public, return, set, static, super, switch, this, throw, to, true, try, typeof, use, var, void, while i with. Neke od ovih reči AS3.0 dopušta za korišćenje za definisanje podataka na primer ‘each’, ali se preporučuje da se i one ne koriste za imena podataka.
Postoji i grupa rezervisanih reči koje takođe treba izbegavati za davanje imena podacima. To su: abstract, boolean, byte, cast, char, debugger, double, enum, export, float, goto, intrinsic, long, prototype, short, synchronized, throws, to, transient, type, virtual i volatile. Neke od njih su već predviđene za namenu u narednim izdanjima programa.

 

FLASH MAHER!
FLASH MAHER – UVOD!
FLASH MAHER – OSNOVNI PODACI!
FLASH MAHER – OPERATORI I USLOVNE NAREDBE!
FLASH MAHER – FUNKCIJE!
FLASH MAHER – DOGAĐAJI!
FLASH MAHER – FILTERI!
FLASH MAHER – GRAFIKA!
FLASH MAHER – MASKA!
FLASH MAHER – ANIMACIJA!
FLASH MAHER – OPP – OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE!
FLASH MAHER – FLASH I PHP!

VojaMaher